Нашу кућу смо показали укупно 16 пута. Тако да смо на крају морали да будемо стари професионалци у томе.
У почетку нисмо имали појма шта радимо. Мислим, наравно, ми:
- очистио кућу као луд (усисао, обрисао прашину, итд.)
- покупио све играчке за псе и бебе
- упалио сва светла тако да је све изгледало светло и гостољубиво
- претходно испекао нешто укусно (да би мирисало онако како је изгледало)
- уклонио даску за сечење и крпу за суђе са пулта у кухињи тако да је на екрану било више гранита
- уклонили простирку за купатило у пуном купатилу (да бисте показали више камених подних плочица)
- угланцали све славине и прибор да би заблистали (водени трагови се лако бришу)
- средили уградне плакаре у нашој спаваћој соби (пошто смо уз продају куће нудили плакаре и оквир кревета, желели смо да буду уредни када људи чачкају около)
- испразнили смеће и рециклирали
- уверио се да су сви поклопци за тоалет спуштени
- разнео прилаз, предњи трем и терасу (тако да жир и лутајуће лишће нису саботирали нашу привлачност ивичњака)
- откључао одвојена улазна подрумска врата (да би људи могли лакше да уђу и изађу)
Све те ствари су биле у реду и лепе, али нисмо успели да покажемо нашу кућу на најпрофесионалнији начин првих неколико пута када смо је пробали. Што је била штета јер је то било посебно важно јер смо покушавали да продамо нашу кућу од стране власника. Озбиљно, били смо луди. Дозволите ми да вам сликам: звоно на вратима би звонило и Бургер би лајао пет минута док сам ја држао бебу и певао јој док сам пуштао људе унутра и покушавао да утишам Бургера. Затим би Џон понудио људима да обиђу јер је у позадини настао хаос са псима и бебама. Није ни чудо да су прве две представе биле пропаст.
Али у покушају број три постали смо мало паметнији. Сазнали смо да је једна једина усамљена особа која ради свако приказивање (са нула паса/беба у позадини) прави пут – доврага, можда бисмо чак могли некога да убедимо да смо били трговци некретнинама у прошлом животу. Зато сам препустио приказивање Џону пошто је он особа која је више детаља и оријентисана на датум (он се заправо сећа месеца када смо добили нове прозоре и када смо последњи пут сервисирали ХВАЦ), док смо Бургер, Клара и ја изашли из куће да се лепо проведемо дуга шетња по комшилуку пре него што је зазвонило на вратима. Могу ли само да кажем да сам изгубио скоро пет фунти захваљујући свом том ходању? Па, то и можда неки стрес за продају куће. Шеснаест емисија можда не звучи много, али нама је тако изгледало! Нарочито када смо пре две недеље достигли рекорд од четири приказивања у једном дану. Да, то је много ходања.
Али где идемо кучић, пасуљ и ја ако пада киша? Ево где смо постали креативни. Џон је осмислио идеју да паркирамо ауто неколико кућа ниже. На тај начин смо Клара, Бургер и ја могли да се дружимо у топлој сувој Алтими док је Џон радио своју магију показујући кућу (па чак и да излази на радио и одобрава коментаре преко иПхоне-а док смо ми ту). Звучи помало депресивно, али је заправо било прилично урнебесно. У ствари, снимио сам ове слике да документујем добро време које су сви провели. Прво, моја деца су уживала да деле моје крило:
А Клара се забављала са гранола штанглицом коју сам нашао на средњој конзоли (омотац је на неки начин стварао хрскави звук као звечка)…
Такође сам научио да кључеви могу да попуне играчке у малом (знате да волим да радим са оним што имам).
Осим тога, Клара је своју факултетску диплому зарадила у дремуцкању. Само је погледајте како седи на возачком седишту.
Укратко, били смо тако срећни што смо имали толико интересовања за наш дом и поделићемо све трикове и савете за продају од стране власника које смо ускоро покупили (када је у питању маркетинг, добијање саобраћај, и сав тај џез). До тада Клара, Бургер и ја можемо да се нађемо како висимо у колима. Знате, за стара времена.
